Pretvarajući intelekt u svetinju, čovečanstvo je dah duha svelo na moždane funkcije.
Izgubilo je svoje unutrašnje utočište u kojem je sijala topla svetlost, da bi se prepustilo delatnosti intelekta vezanog za prostor-vreme, koji je postao šesti domen operacija koji je vojska odredila u najavljenom kognitivnom ratu.
Ova knjiga osvetljava tiho klizanje kojim čovek malo-pomalo prepušta svoju moć rasuđivanja i svoj suverenitet tehnologiji koja tvrdi da će ga zameniti. Podseća da je duh nematerijalno biće i da se čovek, pronalazeći ga, pronalazi sam sebe, u času kada se primenjuje Strašni sud i kada se izbor nameće.
Taj gubitak, koji se provlači kroz istoriju, ima korene u Zabranjenom plodu, koji čovečanstvo nije smelo da okusi. Došlo je vreme da se „ponovo rodimo u duhu“, kako je Isus zapovedio, da bi se ispunilo Obećanje koje je dao čovečanstvu, zaboravljeno Obećanje.
Put sačinjen od kratkih zastajanja, priča, slika i drevnih likova, koji se svi vraćaju istom pitanju: ko smo mi, mimo samog našeg mozga, što naše doba teži da izbriše…
